XIV Фестивал љубавне поезије ”Иван Пангарић“

Фестивал љубавне поезије ”Иван Пангарић”, у организацији ДУСШ Сомбор, је догађај који на једном месту окупља младе домце из целе Србије, који стиховима описују своје најдубље емоције. Посвећен је Ивану С. Пангарићу (1932-2008), васпитачу, дугогодишњем управнику Дома ученика у Сомбору и човеку који је током целог свог живота писао само о љубави. Рођен и одрастао у Сомбору, И. Панаргић ту завршава и Учитељску школу, а потом и Академију за рад у домовима ученика у Београду. Био је један од покретача Сусрета омладине домова ученика 1977. године, који се и данас одржавају. Поезију је почео да пише још у средњој школи, када се прикључио литерарној дружини „Ђорђе Натошевић“, која је деловала при Учитељској школи у Сомбору. За живота је објавио три књиге: Тренуци интиме, Кад би моје руке и Споменици љубави.

Наша ученица Александра Игић је чланица литерарне секције, под вођством васпитачице Сање Усанчевић, те већ трећу годину заредом улази у финални избор жирија у конкуренцији ученика домова из целе Србије.

 

Њена песма „Далеки бескрај“ биће уврштена у штампани зборник радова финалиста овогогодишњег XIV Фестивала љубавне поезије ”Иван Пангарић“

 

 Далеки бескрај

 

Не желим да те лажем,

и даље размишљам о нама кад затворим очи.

Још могу да осетим мирис твој и све ме сећа на тебе.

 

Волела бих да се сви ти срећни тренуци врате,

а лоши нестану као ветар у далеки бескрај.

 

Знам да је све ово немогуће, знам,

и ја сам заслепљена страхом од падања

у вечити понор мојих лудих жеља и надања,

а ватрена чежња за тобом не престаје,

у ствари све је снажнија и јача.

 

Не желим да те избацим из немирних мисли мојих,

питам се колико сам ти значила

или сам са ветром ишчезла у далеки бескрај.

 

 

 

Александра Игић, III разред